Осим механичких димензија, перформансе колектора хидрауличних вентила зависе од дизајна динамике флуида. Практичне смернице изведене из стандарда и искуства на терену одређују величину пасуса.
Основно правило: брзина протока у потисним пролазима хидрауличких вентила треба да остане испод 6 м/с. ДН10 прикључак подноси приближно 28 Л/мин при овој брзини; удвостручавање протока до 56 Л/мин захтева ДН16. Прекорачење брзине од 6 м/с изазива оштре падове притиска и локализовано загревање које брже разграђује хидраулично уље.
Губитак притиска кроз прописно пројектоване колекторе хидрауличних вентила треба да буде 0,5 МПа или мање. Сваки оштар окрет бушења од 90 степени додаје приближно 0,05-0,1 МПа пада притиска. Заглађивање раскрсница са угаоним бушењем може смањити укупан губитак притиска у колекторима хидрауличног вентила за 30-40%. За хидрауличне системе који штеде енергију који раде континуиране производне циклусе, ово смањење губитка притиска директно доводи до мање потрошње електричне енергије.
Дебљина зида између суседних пролаза прати практична правила: за притиске до 21 МПа, минимално 4 мм у челичним хидрауличним разводницима вентила; изнад 35 МПа, минимално 6 мм. Температура такође игра улогу - ИСО ВГ46 вискозитет уља опада са 46 цСт на 40 степени на отприлике 7 цСт на 100 степени, што значи да колектори хидрауличних вентила морају бити димензионисани за услове радне температуре, а не за хладно покретање.
Ова разматрања о динамици флуида се примењују на било који хидраулички систем који користи пропорционалне вентиле, аксијалне клипне пумпе или компоненте језгра хидрауличних мотора - у апликацијама за бризгање, ливење под притиском и индустријске аутоматизације где енергетска ефикасност и дугорочна{1}}поузданост покрећу одлуке о избору опреме.
