Процена квалитета пролазних перформанси растерећења вентила се фокусира на два кључна индикатора: величину прекорачења притиска и трајање прелазног времена опоравка. Овај приступ омогућава фер поређење сличних производа.
Стандард експлицитно наводи да ваљана процена пролазног времена одзива мора бити спроведена под условима одређене *очигледне волуметријске крутости*. Тек када је основна линија тестирања стандардизована, добијени подаци теста имају упоредни значај; истовремено, овај приступ омогућава разуман степен флексибилности у практичним сценаријима тестирања.
Да би се ублажиле сметње од спољних фактора-као што су пролазна динамика испитне шупљине или активирање степенастог{1}}вентила за оптерећење-стандард успоставља низ пратећих ограничења. Ова ограничења намећу строге спецификације у вези са окружењем за тестирање, конфигурацијом цевовода и стањем вентила; сви резултати испитивања добијени под условима који не испуњавају ова ограничења сматрају се неважећим.
Индустрија треба да разјасни уобичајену заблуду: не сме се директно изједначавати време одзива измерено у целом хидрауличном кругу током рутинског тестирања са *интринзичним* динамичким временом одзива самог вентила за заштиту. Стриктно придржавајући се одредби стандарда, само подаци добијени у оквиру тест система који карактерише *наведена привидна волуметријска крутост* имају вредност за стандардне референце и поређења избора производа.
